Принципи легура титанијума

Титанијумска легура је легура на бази титанијума и састављена од других елемената. Титанијум има две врсте изоморфних кристала: тесно збијену хексагоналну структуру испод 882 степена титанијума, кубну са телом изнад 882 степена титанијума.
Елементи легуре се могу поделити у три категорије на основу њиховог утицаја на температуру фазног прелаза:
① Стабилан Елементи који повећавају температуру фазног прелаза су Стабилни елементи укључују алуминијум, угљеник, кисеоник и азот. Алуминијум је главни легирајући елемент у легурама титанијума, који значајно утиче на побољшање чврстоће легуре на собним и високим температурама, смањење специфичне тежине и повећање модула еластичности.
② Стабилни Елементи који смањују температуру фазног прелаза су Стабилни елементи се могу поделити у два типа: изоморфни и еутектоидни. Први укључује молибден, ниобијум, ванадијум, итд; Ово последње укључује хром, манган, бакар, гвожђе, силицијум итд.
③ Елементи који имају мали утицај на температуру фазног прелаза су неутрални елементи, као што су цирконијум и калај.
Кисеоник, азот, угљеник и водоник су главне нечистоће у легурама титанијума. Кисеоник и азот у У фази постоји велика растворљивост, која има значајно јачање на легурама титанијума, али смањује пластичност. Садржај кисеоника и азота у титанијуму је обично испод {{0}}.15-0.2 процената и 0.04-0.05 процената, респективно. Водоник у Растворљивост у фази је веома ниска, а вишак водоника раствореног у легурама титанијума може да произведе хидриде, чинећи легуру крхком. Обично се садржај водоника у легурама титанијума контролише испод 0,015 процената. Растварање водоника у титанијуму је реверзибилно и може се уклонити вакуумским жарењем.